stematsko izucavanje konflikta kao naucna disciplina pocelo je da egzistira od kraja drugog svetskog rata. Nema posebne naucne discipline o problemima konflikta (mada se cesto koristi termin »analiza i rešavanje konflikata«), ali ni tradicionalna sociologija - kao ni brojne druge discipline - ga nije zaobilazila. Primenjuje se interdisciplinarni postupak istrazivanja i proucavanja. Koriste se iskustva psihologije, filozofije, politickih nauka, sociologije, antropologije, prava itd. Koji elementi koje discipline treba da su najdominatniji zavisi od toga koga pitamo za mišljenje. Ja smatram da su psihološki aspekti malo vazniji od drugih aspekata i da bi istrazivanja trebala više da se ticu psihodinamike konflikta i njegovog rešavanja.
             Konflikt je prirodan i vrlo tipican fenomen za svaki tip ljudskih odnosa na raznim nivoima, od interpersonalnog do globalnog, bez obzira da li se radi o konfliktima izmedu pojedinaca, unutar grupe ili izmedu grupa, društava i naroda. Na svakom od tih nivoa konflikti imaju veoma znacajne zajednicke karakteristike i dinamiku i, prema tome, ima smisla ispitivati ih zajedno i komparativno.
             Definicija konflikta i indikatori postojanja konfliktne situacije
             Ljudi su stalno u interakciji sa drugim ljudima i odnosi izmedu njih mogu biti razliciti. Sa jedne strane su to odnosi kooperacije ili saradnje,a sa druge strane kompeticija ili takmicenje. Konflikti nastaju iz kompeticije i suprostavljanja. U svakoj grupi postoji izvesna tenzija koja je karakteristicna, a ako ona postane intenzivna i pojavi se vidljivo neslaganje koje se ispoljava kroz sukobe, govorimo o konfliktima u grupi. Postoji nekoliko definicija konflikata koje su date od strane razlicitih autora ,medutim, suštinske razlike medu njima nema, vec samo terminološke koja ne utice bitno na suštinu, ali moze da zakomplikuje razumevanje pojma.
             Prema Dojcu, »konflikt postoji kad god dode do inkompatibilne akcije« &nda...